Вук Стефановић Караџић је рођен 26. октобар/6. новембар 1787. године у Тршићу близу Лознице, од оца Стефана и мајке Јегде. У време Вуковог детињства школа готово није било, а у манастирима у које су малобројни ђаци одлазили готово се ништа није могло научити. Први Вуков учитељ био је рођак Јефто Савић Чотрић, један од необично ретких писмених људи онога времена у Тршићу. Долазећи код Караџића у кућу он је уочио бистрину малог Вука те га је подучавао онолико колико је знао-понешто о читању и писању. Вук је са великом радошћу заменио пастирски штап пером и хартијом. Уз помоћ гушчијег пера и размућеног барута у чаши воде и папирних фишека (од пушчаних метака), Јефто је свом ученику показао буквицу (азбуку). Вук је срицао слова најпре невешто, а онда убрзо све боље и боље. На поклон је од свог рођака добио један руски буквар, пун шарених сличица. Вук је био пресрећан и од овог буквара се није раздвајао. Дању, чувајући стоку носио је стално буквар са собом. Када би срео неког трговца, свештеника или монаха, скидао би капу, замолио би га да стане, пољубио у руку и ставио буквар пред очи. Тада би замолио путника - намерника да му каже које је одређено слово у буквару. Најчешће је добијао одговор: "Богме, синко, не знам ни ја". Но и поред свега вук је у самоописмењавању брзо напредовао.