Maла простонародна славеносербска пјеснарица
Maла простонародна славеносербска пјеснарица објављена је у Бечу 1814. године и представљала је прекретницу у српској књижевности у погледу односа према народној књижевности. То је збирка од сто лирских и осам епских песама. Овде је Вук први пут поделио народне песме на "мушке"- епске, и "женске"- лирске. Вук је ову књигу написао по сећању на наговор Јернеја Копитара. Ово дело настало је након само четири месеца познанства са Копитаром и то је прва књига штампана "простим народним језиком"- Вук је користио реформисану ћирилицу Саве Мркаља. Штампање ове књиге означило је почетак упознавања Европе са српском народном поезијом.