Српске народне пјесме
Збирка народних песама објављена под називом Српске народне пјесме обухвата четири књиге у дефинитивном, такозваном бечком издању (1841-1845. , 1846. , 1862.) садржи 793 лирске и 252 епске песме. Из Вукове заоставштине објављено је у државном издању (1898-1902.) још пет књига, а од 1973. до 1974. године пет нових књига, тако да целокупни Вуков корпус народних песама обухвата 14 књига. Вук је током сакупљања песама увидео да се иста песма појављује у различитим варијантама код различитих певача. Због тога је Вук имао два критеријума за сакупљање песама: први је био научно-филолошки критеријум вербалног бележења, "онако како народ говори и пјева". Други критеријум био је књижевно-естетски критеријум, који подразумева два момента: прво- за сваку песму је тражио одговарајућег певача, оног који ту песму зна како треба; друго-приликом штампања не објављивати све среда него правити избор. На тај начин Вук је долазио до најбољих песама, а својој збирци дао је карактер антологије.