O народним умотворинама
Прва књига песама подстакла је Вука да сада пажљивије ради на сакупљању народног блага. Само у Срему је забележио две стотине лирских песама и сам се чудио "да Серби оволико народних песама имају". Већ је почео да размишља о издавању друге књиге песама. Дошао је у Шишатовац, архимандриту Лукијану Мушицком који је ценио Вуков рад и идеје, обезбедио му "господски квартир и сваку другу згоду и потребу" тако да је Вук могао мирно да ради свој посао. Чак му је позивао људе који знају казивати песме. Овде је Вук записивао песме од Филипа Вишњића и Тешана Подруговића. Нова колекција, Народна сербска пјеснарица појавила се 1815. године представљајући свету нових стотинак лирских и 17 епских песама (Вишњићевих и Под-руговићевих). Књига је доживела пријем који је изненадио и самог Вука. Многи странци су били претплаћени на ову песмарицу, многи су намеравали да их преводе. Копитар пише о српском народним песмама и преводи их на немачки; Јосиф Добровски чита Вукову збирку ученицима на часу; пољски музичар Франћишек Мирецки ће написати композиције за неколико лирских песама и оне су објављене на крају пјеснарица; Гете истиче лепоту српског епике; Јаков Грим пише позитивно о Српској песништву и подстиче Вука да и даље ради. Овај рад је још више проширио круг Вукових познанстава са европским научницима и књижевницима. И стално је учио: од Копитара, од Лукијана Мушицког; учио је радећи: радећи Писменицу и Речник морао је доста тога да савлада од филолошког заната; радећи на сакупљању умотворина, изграђивао је укус, смисао за систематичност, постајао зналац посла којим се бави. Објављује нове књиге: НаросЈне српски пјесме I - III, 1823 - 1824, "Лајпциском издање", по немачком граду Лајпцигу где су објављене; Српске народне пјесме I - IV, 1841 - 1862, "бечко издање", завршено после Вукове смрти В и ВИ књигом; Народне српске приповетке, 1821. (12 приповедака, 160 загонетки); Народне српске пословице, Цетиње 1836. (књига посвећена Његошу); Српске народне приповетке, 1853. (књига посвећена Јакову Гриму), Мина Карачић је превела на немачки језик. Вуков рад на сакупљању народних умотворина има велики национални и културни значај јер је на светлост дана доспело духовно благо Српског народа. Народне умотворине имају вишеструки значај:
Током рада на сакупљању народних умотворина Вук је окупио око себе велики број сарадника који су радили на записивању народних умотворина. На тај начин је развијао свест о вредности народних песама и приповедака и о потреби њиховог бележења како би се сачувале од заборава. Овај рад је био обиман и мукотрпан и Вук му је прилазио са пуном озбиљношћу: примљене материјале је сређивао садржајно и метрички; умео је да уочи лепоту народних умотворина и да уочи праве вредности; између више варијанти бирао је ону која има највише уметничких вредности и која најбоље изражава дух српскога народа; вршио је систематизацију и класификацију; писао о народном стваралаштву
и о певачима и казиваца.
- Оне су врело народног живота и народне филозофије,
- Узор језика и стила,
- Узор примера у Вуковој борби за језик и правопис,
- Извор тематике и узор језика за романтичаре,
- Упознале су свет са духовним благом Српског народа,
- Преко народног стваралаштва Срби су дошли у жижу интересовања европске културне јавности.
Током рада на сакупљању народних умотворина Вук је окупио око себе велики број сарадника који су радили на записивању народних умотворина. На тај начин је развијао свест о вредности народних песама и приповедака и о потреби њиховог бележења како би се сачувале од заборава. Овај рад је био обиман и мукотрпан и Вук му је прилазио са пуном озбиљношћу: примљене материјале је сређивао садржајно и метрички; умео је да уочи лепоту народних умотворина и да уочи праве вредности; између више варијанти бирао је ону која има највише уметничких вредности и која најбоље изражава дух српскога народа; вршио је систематизацију и класификацију; писао о народном стваралаштву
и о певачима и казиваца.