О Видаковићевом роману
1815. године Вук је објавио рецензију на Видаковићев роман Усамљени јуноша. Ту се ограничио само на језик дела, у критици је био одмерен. 1817. године пише рецензију о Видаковићевом роману Љубомир у Јерусалиму. Ова рецензија је систематична, комплексна и документована. По томе представља први пример књижевне критике код Срба. У рецензији, која је врло оштра, Вук указује на основне мањкавости Видаковићевог романа. На почетку рецензије говори се о језичком хаосу у роману, затим говори да роман нема главну тему, већ стално прелази с једне на другу. Критикује и неке неморалне поступке главног јунака и критикује писца јер не познаје карактер и обичаје свог народа, па самим тим ни лик не поступа реално у роману. Наводи романе Виланда, Гетеа, Фенелона, Голдсмита, Филдинга стерна и других који могу да послуже као узор за писање оваквог романа. Ова рецензија изазвала је бурне реакције и донела је Вуку и пријатеље, али и противнике. Након рецензије почела је права борба за увођење народног језика у књижевност.